Aktuelno

Podaci o nemačkoj nacionalnoj zajednici u Republici Srbiji na osnovu podataka iz popisa stanovništva u 2022. godini

2573 stanovnika Srbije nacionalno se izjasnilo da su Nemci.

1. POLNA STRUKTURA:

– 1288 (50,05%) muškarca i 1285 (49,95%) žena

2. MATERNJI JEZIK:

-1389 (54%) Nemaca u Srbiji označilo je nemački kao svoj maternji jezik.

3. TERITORIJALNA RASPROSTRANJENOST:

– Od 2573 Nemaca u Republici Srbiji njih 1985 (77%) živi na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine.

4. VERSKA STRUKTURA:

– Od 2573 Nemaca 2085 (81%) je naznačilo da su hrišćani,

-1463 (57%) katoličke veroispovesti,

-355 (14%) pravoslavne,

-213 (8%) protestantske,

-164 (6%) su ateisti, 301 se nije izjasnilo, a 62 se vodi pod rubrikom „ostalo”.

5. STAROSNA STRUKTURA:

– Od 2573 Nemaca 133 (5,2%) je mlađe od 15 godina,

-317 (12,3%) ima od 15 do 34 godine,

-1105 (42,9%) ima od 35 do 64 godine,

-1018 (39,6%) je starijih od 65 godina.

Statistika pokazuje da je 61,4% Nemaca u Srbiji mlađe od 65 godina.

6. OBRAZOVNA STRUKTURA:

– 627 (24,3%) izjašnjenih Nemaca ima višu školu i fakultet, a bez školske spreme ih je 17 (0,06%).

Frank W. Wagner: Nemci u Srbiji 2020. godine

Knjiga “Nemci u Srbiji 2020. godine” objavljena je 2020. godine na nemačkom jeziku u Hamburgu. Autor ove knjige gde su u prvom delu sociološke i kulturne analize, je sociolog, dr. Frank W. Wagner. Za nas je posebna čast da je na naslovnoj strani kniige koja se bavi prošlošću, sadašnjošću i budućnošću nemačke zajednice u Srbiji upravo grb Nemačkog narodnog saveza sa sedištem u Subotici. Drugi deo knjige su intervjui. Sagovornici su, između ostalih, Bodo Hombach, koji je bio šef kabineta kancelara Šredera, potpredsednik fondacije Brost, i šef Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope i Balkana pri Evropskoj uniji, zatim prof.dr. Reinhold Reimann predsednik Kulturnog udruženja Nemaca u Južnoj Austriji a koji je i sekretar Svetskog saveza Nemaca koji je osnovan 2002. u Vašingtonu. O Nemcima u Srbiji i radu Nemačkog narodnog saveza, kao trenutno najstarije postojeće organizacije Nemaca u Srbiji, govori predsednik Nemačkog narodnog saveza, Rudolf Weiss. Hvale vredna je naglašena namera autora da ovom knjigom skrene pažnju nemačke politike i medija da se više i aktivnije a pre svega realnije bave životom i radom nemačke zajednice u Srbiji.

Knjiga “Nemci u Srbiji 2020. godine”

---

Dorothea Steinlechner-Oberläutner: Mein Donauschwabien

O Nemačkom narodnom savezu se piše i u knjizi o Podunavskim Nemcima “Mein Donauschwabien” koja je objavljena u Austriji juna 2019. godine. Autorka je dr.Dorothea Steinlechner-Oberläutner. Knjiga je predstavljena na Sajmu knjiga u Lajpcigu i Frankfurtu. Objavljena je uz podršku Kancelarije predsednika austrijske vlade i austrijskog vladinog fonda za kulturne projekte kao i fodacije Krovne organizacije Nemaca u Austriji. Objavila ju je Izdavačka kuća “Tandem” iz Salcburga i Beča.

Za nas je od posebnog interesa kako nas, kao organizaciju i kao pripadnike nemačke manjine ovde u Srbiji, drugi vide i kako nas doživljavaju nakon susreta sa nama. U poglavlju pod nazivom “Pomirenje” opširno se piše o Nemačkom narodnom savezu i njegovom predsedniku sa kojim je urađen i obiman intervju.

Nekoliko citata u prilogu oslikava utiske autorke i njenih saradnika o nama:

“Imala sam veoma podeljena osećanja i očekivanja kada sam išla da se u Subotici sretnem sa Rudolfom Weiss-om. Šta sam očekivala? Pretpostavljam, prošlošću opterećenog i slomljenog čoveka punog gorčine, pogleda uperenog u prošlost, koji je idealizuje i koji je umoran od nastojanja da obezbedi budućnost zajednici. Ništa od toga. Sreli smo energičnog čoveka u naponu snage, punog ideja i vizije budućnosti. Kod nas koji smo došli iz Austrije da obavimo razgovor sa njim izazvao je efekat “Au!” i “Opa!” svojim otvorenim stavom i jednostavnim pristupom teškim temama kao što su “domovina”, “budućnost”, “interkulturalnost” i rad na pomirenju.
– Domovina je tamo gde su tvoja sećanja, gde si odrastao, gde ti je bila prva ljubav, gde si živeo sa svojim roditeljima – rekao je Rudolf Weiss…” *

* Napomena uz ovaj prevod: na pitanje autorke da li Nemci u Vojvodini kao svoju domovinu doživljavaju Nemačku ili Austriju, Rudolf Weiss je odgovorio da su te zemlje svakako zemlje porekla njihovih predaka i da prema njima Nemci u Vojvodini osećaju kulturnu, jezičku i duhovnu povezanost kao što i neguju običaje i praznike koji su karakteristični u tim zemljama…ali da Nemci u Vojvodini nisu tamo rođeni i nisu tamo odrasli, niti su se tamo formirali kao ličnosti, te bi Nemačku i Austriju definisati kao domovinu bilo i više nego naivno.

(…)

“Mi govorimo bez ikakvog zazora o zločinima koji su počinili Nemci, ali govorimo takođe bez ikakvog zazora i o zločinima koji su počinjeni nad Nemcima, rekao je Rudolf Weiss.”

(…)

“Kao i mnogi u Vojvodini, ni Rudolf Weiss ne govori puno o interkulturalnosti, on je živi.”

(…)

“Dugo vremena ugrožavana i potpuno prećutkivana nacionalna manjina danas stoji pred velikim izazovom obnove svog etničkog identiteta.”

Ovo je tek manji deo teksta o nama i našim stavovima koju su objavljeni u knjizi. Objavljena je i fotografija višejezične table na četiri jezika i dva pisma na ulazu u sedište Nemačkog narodnog saveza u Subotici.